Meseceva ulica je odredjena kao „Roman u fragmentima", na citaocima je da povezuju ove fragmente, koji mogu, a ne moraju da budu ispisani istim redom, o cemu i autor svedoci da su poglavlja ove knjige prvobitno nastala kao price, a potom dobila svoje mesto u romanu. Ovo je kratak roman ciji stil i dubina znacenja, koja dolaze sa akcentom na besmislu, praznini, kisi, jeseni, sivilu, senkama, nedostatku obrisa i oblika, postaju kontrast strukturi i traze vecu, duzu i znacajniju paznju citalaca. I sama struktura romana komplementarna je Viktorovim rečima: „Cutim, kao i uvek sto zacutim, kada bih bujicom reci trebalo da se branim od svakog nasrtaja." Kao da ceo roman iscitavamo iz njegove cutnje, iz toka svesti gde postavka stvari funkcionise mnogo drugacije nego u stvarnom svetu gde ta ista svest ima svoju realizaciju.

Meseceva ulica je odredjena kao „Roman u fragmentima", na citaocima je da povezuju ove fragmente, koji mogu, a ne moraju da budu ispisani istim redom, o cemu i autor svedoci da su poglavlja ove knjige prvobitno nastala kao price, a potom dobila svoje mesto u romanu. Ovo je kratak roman ciji stil i dubina znacenja, koja dolaze sa akcentom na besmislu, praznini, kisi, jeseni, sivilu, senkama, nedostatku obrisa i oblika, postaju kontrast strukturi i traze vecu, duzu i znacajniju paznju citalaca. I sama struktura romana komplementarna je Viktorovim rečima: „Cutim, kao i uvek sto zacutim, kada bih bujicom reci trebalo da se branim od svakog nasrtaja." Kao da ceo roman iscitavamo iz njegove cutnje, iz toka svesti gde postavka stvari funkcionise mnogo drugacije nego u stvarnom svetu gde ta ista svest ima svoju realizaciju.

Meseceva ulica je odredjena kao „Roman u fragmentima", na citaocima je da povezuju ove fragmente, koji mogu, a ne moraju da budu ispisani istim redom, o cemu i autor svedoci da su poglavlja ove knjige prvobitno nastala kao price, a potom dobila svoje mesto u romanu. Ovo je kratak roman ciji stil i dubina znacenja, koja dolaze sa akcentom na besmislu, praznini, kisi, jeseni, sivilu, senkama, nedostatku obrisa i oblika, postaju kontrast strukturi i traze vecu, duzu i znacajniju paznju citalaca. I sama struktura romana komplementarna je Viktorovim rečima: „Cutim, kao i uvek sto zacutim, kada bih bujicom reci trebalo da se branim od svakog nasrtaja." Kao da ceo roman iscitavamo iz njegove cutnje, iz toka svesti gde postavka stvari funkcionise mnogo drugacije nego u stvarnom svetu gde ta ista svest ima svoju realizaciju.