Branislav Nusic – författare

Branislav Nusic iza sebe je ostavio impozantan knjizevni opus. Iako je pisao i romane, price, eseje i drame, najprepoznatljiviji je po svojim komedijama. Među njima znacajno mesto zauzimaju prve dve koje je napisao - Narodni poslanik (1883) i Sumnjivo lice (1888). Oba komada imala su neobican i tezak put ka pozorisnoj publici, pa ne cudi da su postavljena na scenu tek trinaest, odnosno, u slucaju Sumnjivog lica, tek trideset i pet godina kasnije. Iako je u svojim komedijama slikao drustvene anomalije i negativne pojave u srpskom drustvu s kraja XIX i početka XX veka, njegovi, ostrasceni i ambiciozni u svojim nastojanjima da ugrabe vlast, moc, bogatstvo i dominaciju nad drugima, likovi, u velikoj meri prepoznatljivi su i u savremenom drustvu.

Branislav Nusic iza sebe je ostavio impozantan knjizevni opus. Iako je pisao i romane, price, eseje i drame, najprepoznatljiviji je po svojim komedijama. Medju njima znacajno mesto zauzimaju i dve drustvene komedije napisane u trenutku kada se cinilo da je njegov knjizevni rad zaokruzen. Desetak godina pred smrt pisac sa mladelackim poletom i cudesnom energijom pise, po mnogima, svoja dva najbolja dela - Gospodju ministarku (1929) i Ozaloscenu porodicu (1934). Smestajuci u fokus oba ova humoristicna komada temu borbe za licnu korist, svoje likove autor prikazuje kao licemerne, pohlepne, gramzive, samozive, sebicne i prevrtljive, ostavljajuci nam istovremeno dobronamernu opasku u tekstu da je pojava plejade ovakvih likova i dogadjaja moguca „svakad i svuda".

Iako prepoznatljiv uglavnom po svojim komedijama, Branislav Nusic, kao jedan od najplodnijih srpskih pisaca, ostavio je za sobom i mnogobrojna prozna dela. Medju njima znacajno mesto zauzima humoristicni roman Opstinsko dete (1902). Ovaj roman zbivanja sa drustvenom funkcijom, prikazivanjem raznovrsnih anegdotskih situacija i likova, medju kojima nijedan nije izrazito pozitivan, na elegantan nacin uspeva u svom cilju - razoblicavanju drustvenih anomalija. Dete rodjeno iz nedolicne veze mlade udovice Anike i popa Pere, donosi nevolje ziteljima mesta Prelepnica jer se zapravo ne zna pouzdano ko je detetov otac. Ubrzo napusteno i od majke, ovo nicije dete prelazeci iz ruku u ruke onih koji u njemu vide samo sredstvo za postizanje licnih ciljeva, iako pasivno, na svom putu od nemila do nedraga, sa velikim uspehom nedvosmisleno razotkriva nemoral i licemerje drustva u kojem je rodjeno.